Primeri dobre prakse

INDIVIDUALNI RADNI SPOROVI

Studija slučaja 1

Učesnici u sporu

Učesnici u sporu bili su zaposlena, kao predlagač, sa jedne strane i poslodavac – protivnik predlagača, sa druge strane.

Predmet spora

Predmet spora bio je poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa (otkaza ugovora o radu).

Kako se uključio arbitar

Predlogom zaposlene, uz pismenu saglasnost poslodavca, pokrenut je individualni radni spor između strana u sporu.

S obzirom da učesnici u sporu nisu sporazumno odredili arbitra, to je, na osnovu odredbe člana 12. stav 2. Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 104/09), arbitra u ovom sporu rešenjem odredio direktor Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova.

Po određivanju za postupajućeg arbitra i preuzimanju predmeta, arbitar je, bez odlaganja, nakon usmene, telefonske komunikacije sa stranama u sporu odredio mesto, datum i vreme održavanja javne rasprave. Javna rasprava je održana u prostorijama poslodavca, u prisustvu strana u sporu, i okončana je u istom danu kada je i započeta.

KRATAK PREGLED TOKA POSTUPKA

Radi utvrđivanja činjeničnog stanja od značaja za rešenje ove pravne stvari, arbitar je na ročištu za javnu raspravu sproveo dokazni postupak. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, podnositeljka predloga je kod poslodavca bila u radnom odnosu na određeno vreme na radnom mestu prodavca u marketu poslodavca gde je konkretnog dana u određeno vreme iz kaveza u kome se nalazi kozmetika kriomice i neovlašćeno uzela dezodorans „Dove“ koji je zatim odnela u hladnjaču za voće i sakrila ga ispod rafa, sa namerom da ga koristi. Polazeći od navedenog činjeničnog stanja, koga je priznala i podnositeljka predloga, poslodavac je Upozorenjem podnositeljku predloga upozorio da su stekli opravdani razlozi za otkaz ugovora o radu. Upozorenje je podnositeljka uredno primila. Izjašnjenjem na upozorenje podnositeljka predloga je navela da ne spori uzimanje dezodoransa, opravdavajući taj čin potrebom da anulira neprijatne mirise koji nastaju usled preteranog znojenja i nekontrolisanog vršenja male nužde usled zdravstvenih problema. Rešenjem poslodavca utvrđeno je da je zaposlenoj, na poslovima prodavca u supermarketu, prestaje radni odnos otkazom od strane poslodavca Ugovora o radu, zbog povrede radne obaveze utvrđene tačkom 16, podtačkom 11. navedenog ugovora o radu, koja se sastoji u neovlašćenom raspolaganju i posluzi sredstava poslodavca. Zaposlena je rešenje uredno primila. U postupku otkazivanja ugovora o radu nije traženo mišljenje organizacije sindikata, jer podnositeljka nije njegov član.

Pravna ocena i ishod postupka

Na osnovu izvedenih dokaza, brižljive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka, arbitar je utvrdio da predlog zaposlene nije osnovan. U pogledu zakonitosti osporenog rešenja sa aspekta primene materijalnog prava, arbitar je ocenio da je osporeno rešenje doneto u skladu sa odredbom člana 179. tačka 2) Zakona o radu, kojom je utvrđeno da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu i odredbom tačke 16. podtačka 11. Ugovora o radu, kojom je utvrđeno da zaposlenom prestaje radni odnos otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to neovlašćeno raspolaganje i posluga sredstava poslodavca. Naime, iz pisanih izjava zaposlene i zamenika poslovođe u marketu poslodavca, kao i izjave podnositeljke predloga date na javnoj raspravi održanoj u ovom postupku, nesporno je utvrđeno da je podnositeljka konkretnog dana iz kaveza supermarketa u kome se nalazila kozmetika, neovlašćeno uzela dezodorans „Dove“ koji je zatim odnela u hladnjaču za voće i sakrila ga ispod rafa, sa namerom da ga upotrebi. Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, a polazeći od toga da osporeno rešenje sadrži činjenični opis radnje povrede radne obaveze koji omogućava identifikaciju povrede radne obaveze, odnosno njenu kvalifikaciju, da se činjenični opis povrede radne obaveze može podvesti pod odredbu tačke 16. podtačka 11. Ugovora o radu, odnosno da se povreda radne obaveze može kvalifikovati kao neovlašćeno raspolaganje i posluga sredstava poslodavca, osporeno rešenje je, po oceni arbitra, na zakonu zasnovano.

Arbitar je posebno cenio i tvrdnju podnositeljke predloga da je za istu povredu radne obaveze već kažnjena umanjenjem zarade za određeni mesec, pa je povodom te tvrdnje pribavljena mesečna ocena radnog postignuća zaposlene za taj mesec na osnovu koje je utvrđeno da je do umanjenja zarade došlo po osnovu ocene rada imenovane, u smislu odredbe tačke 6. Ugovora o radu, prema kojoj se zarada može umanjiti ili uvećati do 30% po osnovu individualne ocene zaposlenog, a ne po osnovu povrede radne obaveze, iz čega proizilazi da nije povređeno načelo zabrane odlučivanja dvaput u istoj stvari (ne bis in idem). Arbitar je cenio i ostale navode strana u postupku, ali ih nije posebno obrazlagao ocenjujući da nemaju značaj odlučujućih okolnosti i da, stoga, nisu od uticaja na drukčije rešenje ove pravne stvari.

Na osnovu sprovedenog dokaznog postupka i utvrđenog činjeničnog stanja, primenom relevantnog prava, arbitar je ocenio da je postupak otkaza ugovor o radu sproveden u skladu sa odredbama čl. 179. do 182, čl. 184. i 185. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09 i 32/13), te je rešenjem odbio kao neosnovan predlog zaposlene da se poništi kao nezakonito rešenje poslodavca o prestanku radnog odnosa zaposlene, otkazom od strane poslodavca ugovora o radu, zbog povrede radne obaveze.

Studija slučaja 2

Učesnici u sporu

Individualni radni spor pokrenut je radi utvrđenje prava na isplatu naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada po predlogu predlagača -zaposlenog, sa kojim se saglasio poslodavac – Institut.

U ovom individualnom radnom sporu strane su:

– Zaposleni;

– Poslodavac – Institut.

Ova studija analizira ulogu Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova u postupku rešavanja individualnog radnog spora, koji je nastao između zaposlenog i poslodavc, a povodom isplate naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada.

Predmet spora

Predmet ovog individualnog radnog spora je utvrđivanje prava na isplatu naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada.

Kako se uključio arbitar

Rešenjem direktora Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova od 18.12.2015. godine za arbitra u ovom predmetu određena je Danka Jaćimović.

Kratak pregled toka postupka

Arbitar je održao tri javne rasprave u prostorijama poslodavca na kojima su prisustvovali zaposleni i punomoćnici poslodavca.

Zaposleni je podneo predlog za pokretanje individualnog radnog spora Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova, radi utvrđivanja prava na isplatu naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada za period od meseca aprila 2013. godine do novembra 2015. godine. Na ročištima za javnu raspravu strane u sporu su se saglasile da se radi o periodu od maja 2013. godine do novembra 2015. godine, za koji zaposlenom nije isplaćena naknada troškova za dolazak i odlazak sa rada.

Punomoćnici poslodavca objasnili su da nije postojao osnov za isplatu naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada zaposlenom za period od maja 2013. godine do novembra 2015. godine, jer opštim aktom poslodavca nije uređena naknada troškova prevoza za teritoriju van opština Grada na kojoj zaposleni stanuje, već je samo organizovan prevoz od strane poslodavca na teritoriji opština Grada.

Arbitar je utvrdio da je postojao Pravilnik o naknadi troškova zaposlenih u Institutu od 21.04.2005. godine, kojim je bilo utvrđeno pravo na isplatu naknada troškova za dolazak i odlazak sa rada zaposlenima od mesta stanovanja do mesta rada. Ovaj Pravilnik je izmenjen Odlukom Upravnog odbora od 04.04.2013. godine i Odlukom Upravnog odbora od 26.08.2013. godine, tako da zaposlenom nije priznato pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada (od kuće do posla), već delimično, na teritoruji opština Grada poslodavac je organizovao sopstveni prevoz, dok van teritorija opština Grada zaposlenom nije priznato pravo na naknadu troškova. Novim Pravilnikom o naknadi troškova zaposlenih u Institutu utvrđeno je pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada zaposlenima, tako da će zaposleni od stupanja na snagu ovog Pravilnika (od decembra 2015. godine) imati pravo na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada i to od mesta rada do mesta stanovanja.

Arbitar je utvrdio da:

– Zaposleni je bio zaposlen na neodređeno vreme na osnovu ugovora o radu kod poslodavca i imao stvarne troškove za dolazak i odlazak sa rada od teriterije opštine Grada do mesta gde je živeo, što je i dokazao u arbitražnom postupku;

– Poslodavac nije isplatio naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada zaposlenom za period od maja. 2013. godine do novembra 2015. godine, sa čim su se saglasili zaposleni i punomoćnici poslodavca;

– Zaposleni je bio prisutan na poslu, na osnovu evidencije radnog vremena za period od maja. 2013. godine do novembra 2015. godine;

– da je zaposleni imao troškove za dolazak i odlazak sa rada na osnovu dostavljenih mesečnih i pojedinačnih karata u visini cene na dostavljenim kartama (pojedinačnim i mesečnim) za period od maja 2013. godine do novembra 2015. godine. Visina cene mesečne i pojedinačnih karata se nije menjala za utvrđeni period.

Na osnovu člana 118. stav 1. tačka 1. i člana 9. stav 1. Zakona o radu ( „Sl. glasnik RS“ br. 25/05,61/05, 54/09, 32/13 i 75/14), zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, a opštim pravnim aktom poslodavca utvrđeni su nepovoljniji uslovi rada, pa je u skladu sa napred navedenim i doneto rešenje kojim je zaposlenom priznato pravo na isplatu naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada.

Pravna ocena i ishod postupka

Arbitar je doneo rešenje u postuku individualnog radnog spora između zaposlenog i poslodavca, kojim je utvrdio pravo zaposlenom na isplatu naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada, ceneći odredbe Zakona o radu, posebno se osvrćući na pravo koje zaposleni ima po osnovu člana 118. i imajući u vidu član 9. Zakona o radu. Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada pa se opštim pravnim aktom zaposlenom ne mogu utvrditi nepovoljniji uslovi rada od uslova utvrđenih zakonom, u suprotnom se primenjuju odredbe zakona.

Studija slučaja 3

Učesnici u sporu

Učesnici u sporu bila je grupa od 10 zaposlenih u Domu zdravlja, kao predlagači i Dom zdravlja, kao poslodavac – protivnik predlagača.

Predmet spora

Predmet spora bio je utvrđenje prava i isplata jubilarne nagrade.

Kako se uključio arbitar

Predlogom zaposlenih, uz pismenu saglasnost poslodavca, pokrenut je individualni radni spor između strana u sporu: grupa od 10 predlagača, svi zaposleni u Domu zdravlja i poslodavca Dom zdravlja, radi utvrđenja i isplate jubilarne nagrade.

S obzirom da učesnici u sporu nisu sporazumno odredili arbitra, to je, na osnovu odredbe člana 12. stav 2. Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 104/09), arbitra u ovom sporu rešenjem odredio direktor Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova.

Po određivanju za postupajućeg arbitra i preuzimanju predmeta, arbitar je, bez odlaganja, nakon usmene, telefonske komunikacije sa stranama u sporu odredio mesto, datum i vreme održavanja javne rasprave. Javna rasprava je održana u prostorijama poslodavca, u prisustvu strana u sporu, i okončana je u istom danu kada je i započeta.

Kratak pregled toka postupka

Na javnoj raspravi održanoj i zaključenoj istog dana u poslovnim prostorijama u sedištu poslodavca, u prisustvu troje i odsustvu sedmoro uredno pozvanih predlagača, sa jedne strane, i zakonskog zastupnika poslodavca, sa druge strane, arbitar je uvidom u relevantna dokumenta iz personalnih dosijea podnosilaca predloga, a naročito radnih knjižica, Spiska zaposlenih Doma zdravlja stomatološke zdravstvene zaštite za jubilarne godine radnog staža, prethodnih pismenih izjašnjenja poslodavca datih na zahtev arbitra, kao i na osnovu saglasnih izjava strana u sporu, utvrdio:

– da je od deset predlagača njih šest navršilo potreban broj godina rada provedenog u radnom odnosu i time ispunilo uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu, kao i da je poslodavac po osnovu prava na jubilarnu nagradu nekima od njih isplatio samo deo pripadajućeg iznosa, dok drugima nije isplatio bilo kakav iznos;

– da je dvoje predlagača steklo pravo na jubilarnu nagradu u spornom periodu za 30, odnosno 20 godina rada provedenog u radnom odnosu i da im je isplaćena jubilarna nagrada primenom odredaba člana 60. Pravilnika o radu poslodavca, važećeg u vreme kada su podnositeljke stekle pravo na jubilarnu nagradu, u punom iznosu;

– da dvoje predlagača, iako su potpisali predlog za pokretanje postupka mirnog rešavanja radnog spora, ne samo da u spornom periodu nisu stekli pravo na jubilarnu nagradu, nego i nisu tražili utvrđivanje prava na jubilarnu nagradu i isplatu odgovarajućeg iznosa, već su predlog potpisali sa ciljem da podrže druge podnosioce predloga koji imaju pravo na jubilarnu nagradu i kojima nije isplaćen pripadajući iznos po osnovu tog prava;

– da jubilarne nagrade za sporni period nisu isplaćivane u celosti ili delimično zaposlenim u stomatološkoj službi, a da su isplaćene ostalim zaposlenim u drugim organizacionim jedinicama poslodavca i to, prema izjavi direktora poslodavca, zbog toga što je Republički fond za zdravstveno osiguranje namenski obezbedio i poslodavcu doznačio sredstva za isplatu jubilarnih nagrada svim zaposlenim, sem zaposlenim u stomatološkoj službi.

Pravna ocena i ishod postupka

Na osnovu sprovedenog dokaznog postupka i utvrđenog činjeničnog stanja, primenom relevantnog prava i to:

a) odredbe člana 60. Pravilnika o radu poslodavca, kojom je bilo utvrđeno da poslodavac može zaposlenom da obezbedi nagradu za jubilarne godine rada u Domu zdravlja (stav 1.), da se jubilarnim godinama u smislu stava 1. ovog člana smatraju 10, 20 i 30 godina rada (stav 2.) i da visinu jubilarne nagrade određuje direktor Doma zdravlja u skladu sa raspoloživim sredstvima (stav 3.);

b) odredbe člana 107. stav 5. Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija („Službeni glasnik RS“, br. 36/10 i 42/10), koji se, saglasno odredbi člana 1. Odluke o primeni Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija na sve poslodavce koji obavljaju zdravstvenu delatnost, odnosno određene poslove zdravstvene delatnosti („Službeni glasnik RS“, br. 42/10), primenjuje i na poslodavca u ovom sporu, bilo utvrđeno je da je poslodavac dužan da zaposlenom isplati jubilarnu nagradu u iznosu od: 1) 50% prosečne plate u privredi u Republici Srbiji – za 10 godina rada provedenih u radnom odnosu; 2) jedne prosečne plate u privredi u Republici Srbiji – za 20 godina rada provedenih u radnom odnosu; 3) jedne i po prosečne plate u privredi u Republici Srbiji – za 30 godina rada provedenih u radnom odnosu; 4) dve prosečne plate u privredi u Republici Srbiji – za 35 godina rada provedenih u radnom odnosu;

v) odredbe člana 28. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu („Službeni glasnik RS“, br. 120/08 i 31/09) kojom je, pored ostalog, bilo utvrđeno da se u budžetskoj 2009. godini neće vršiti obračun i isplata jubilarnih nagrada predviđenih posebnim i pojedinačnim kolektivnim ugovorima, za direktne i indirektne korisnike sredstava budžeta Republike Srbije, budžeta lokalne vlasti, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja i njihove korisnike;

g) odredbe člana 15. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu („Službeni glasnik RS“, br. 107/09 i 91/10) kojom je, pored ostalog, bilo utvrđeno da se u budžetskoj 2010. godini neće vršiti obračun i isplata jubilarnih nagrada predviđenih posebnim i pojedinačnim kolektivnim ugovorima, za direktne i indirektne korisnike sredstava budžeta Republike Srbije, budžeta lokalne vlasti i organizacija za obavezno socijalno osiguranje;

d) odredbe člana 13. stav 2. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu („Službeni glasnik RS“, br. 101/10 i 78/11) kojom je, pored ostalog, bilo utvrđeno da će se u 2011. godini obračunati i isplatiti jubilarna nagrada zaposlenima kod korisnika iz stava 1. ovog člana, koji su ispunili uslove za ostvarivanje ovog prava u 2009. i 2010. godini, a na osnovu evidencije zaposlenih u navedenim godinama; i

đ) odredbe člana 13. stav 1. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu („Službeni glasnik RS“, broj 111/11) kojom je, pored ostalog, bilo utvrđeno da će se u budžetskoj 2012. godini vršiti obračun i isplata jubilarnih nagrada za zaposlene koji su to pravo stekli u 2012. godini,

arbitar je utvrdio:

– da su, saglasno odredbama člana 107. stav 5. Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, člana 13. stav 2. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu i člana 13. stav 1. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu, zahtevi šest predlagača osnovani i da tim predlagačima pripada pravo na jubilarnu nagradu za 10, 20 i 35 godina rada provedenog u radnom odnosu i isplatu novčanog iznosa po tom osnovu (jednima) u punom iznosu, odnosno, isplata (drugima) razlike između isplaćenog i pripadajućeg punog iznosa jubilarne nagrade;

– da zahtevi dvoje predlagača kojima je, primenom odredaba člana 60. Pravilnika o radu poslodavca, poslodavac utvrdio pravo na jubilarnu nagradu i isplatio pripadajuću naknadu u punom iznosu, nisu osnovani; i

– da preostala dva predlagača nisu podnela zahtev zbog povrede prava, već sa ciljem davanja svojevrsne podrške drugim zaposlenim kojima nije isplaćena jubilarna nagrada, da dakle, ovim predlagačima nisu povređena prava iz radnog odnosa, niti, stoga, postoji individualni spor u smislu odredbe člana 3. stav 2. Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, te je doneo rešenje kojim je:

1. utvrđeno pravo na jubilarnu nagradu za šest podnosioca predloga za 10, 20, odnosno 35 godina rada provedenog u radnom odnosu i obaveza poslodavca da dvama predlagačima isplati odgovarajući puni iznos jubilarne nagrade, a preostalim četvoroma da isplati razliku između isplaćenog i pripadajućeg punog iznosa jubilarne nagrade, u roku od 8 dana od dana prijema pismenog otpravka rešenja;

2. odbijen zahtev dva predlagača za isplatu iznosa većeg od iznosa isplaćenog na ime prava na jubilarnu nagradu stečenog u spornom periodu za 30, odnosno 20 godina rada provedenog u radnom odnosu, kao neosnovan; i

3. odbačen predlog dvoje predlagača za isplatu jubilarne nagrade.

KOLEKTIVNI RADNI SPOROVI

Studija slučaja 1

Ko je bio uključen

Ova studija slučaja analizira ulogu Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova Republike Srbije u procesu mirenja u kolektivnom radnom sporu između poslodavca, Doma zdravlja, Osnovne organizacije sindikata „Nezavisnost“, predlagača, Opštine kao osnivača Doma zdravlja i Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Doma zdravlja.

Predmet spora

Predmet spora je osporavanje prava na kolektivno pregovaranje Osnovnoj organizaciji sindikata „Nezavisnost“ u postupku zaključivanja novog kolektivnog ugovora poslodavca Doma zdravlja. Razlog osporavanja prava na kolektivno pregovaranje Sindikatu, poslodavac ističe nedostatak reprezentativnosti sindikata “Nezavisnost.“

Svi dopisi presednika Sindikata „Nezavisnost“, upućenih poslodavcu, direktoru Doma zdravlja, osnivaču predsedniku Opštine da omoguće sidikatu da učestvuje u pregovorima oko zaključenja kolektivnog ugovora, ostali su bez odgovora, odnosno ignorisani. Poslodavac i Osnivač su tražili nove i nove dokaze o reprezentativnosti sindikata „Nezavisnost“ i nisu mu dozvoljavali učešće u pregovaranju i zaključivanju kolektivnog ugovora. Predmet spora je utvrđivanje reprezentativnosti sindikata i pravo na učešće u zaključivanju kolektivnog ugovora.

Kako se uključio miritelj

Predsednik Sindikata „Nezavisnost“ bio je glavni inicijator za otpočinjanje pregovora za potpisivanje kolektivnog ugovora, ali poslodavac Dom zdravlja osporio je Sindikatu reprezentativnost i iz tog razloga sprečavao predstavnike sindikata da učestvuju na sastancima, i pregovorima oko zaključenja novog kolektivnog ugovora. Predsednik sindikata „Nezavisnost“ zatražio je pomoć Republičke agencije za mirno rešavanje nastalog kolektivnog radnog spora i uputio predlog sa kojim su se strane u sporu saglasile. Agencija je odmah postupala po podnetom predlogu i odredila miritelja.

Potencijalni uticaj spora

Predsednik Sindikata „Nezavisnost“ ostao je pri predlogu da Sindikat ima reprezentativnost i pravo da učestvuje u pregovaranju i zaključenju Kolektivnog ugovora. Poslodavac i osnivač je i dalje Sindikatu „Nezavisnost“ osporavao pravo na reprezentativnost, a pridružio im se sa takvim stavom i Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, Doma zdravlja.

Kratak prikaz postupka mirenja

Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova, predsednik Sindikata uputio je predlog da odredi miritelja koji će pružiti pomoć stranama u kolektivnom sporu sa ciljem da zaključe Sporazum o rešenju spora.

Direktor agencije je doneo rešenje o određivanju miritelja, sa kojim su se saglasile sve strane u sporu.

Postupak je održan u prostorijama poslodavca u kome su učestvovale sve strane u sporu. Postupak je bio javan, uz prisustvo odrećenog broja zaposlenih, uz dužno poštovanje reda. Po formiranju Odbora za mirenje, započeo je postupak mirenja uz izvođenje potrebnih dokaza, uvidom u celokupnu dokumentaciju potrebnu miritelju za rešavanje kolektivnog radnog spora. Odvojenih razgovora sa članovima Odbora nije bilo.

Miritelj uvidom u kadrovsku dokumentaciju utvrdio je broj zaposlenih u Domu zdravlja i to 324 zaposlenih, od kojih 306 na neodređeno vreme, a 18 na određeno. Niko od članova odbora nije osporio istinitost podataka i isprave, potvrde poslodavca o broju radnika. Predsednik Sindikata Zaposlenih u zdravstvu i socijanoj zaštiti, legitimisao se u ovom postupku, dokumentom, rešenjem o utvrđivanju reprezentativnosti.

Predsednik Sindikata „Nezavisnost“ na samoj raspravi u toku postupka je istakao da poslodavac i osnivač i pored dostavljenih materijalnih dokaza: Rešenje o reprezentativnosti Ministarstva rada i socijalne politike i Pristupnica zaposlenih o članstvu u sindikatu, osporavali su Sindikatu reprezentativnost uz objašnjenje da to nisu dovoljna dokumenta.

Poslodavac je osporio izjavu predsednika Sindikata „Nezavisnost“, ističući da do današnje rasprave u prisustvu miritelja, nikada nije prezentirao poslodavcu ova dva dokumenta na osnovu kojih se utvrđuje reprezentativnost Sindikata „Nezavisnost“. Na samoj raspravi predsednik Sindikata „Nezavisnost“ predao je dokumenta miritelju. Miritelj izvršio uvid u original dokumenata, a fotokopije dokumenata priložio uz predmete spisa.

Obzirom na sve izvedene dokaze, Poslodavac i Osnivač nisu imali nikakve primedbe, utvrdili uz pomoć miritelja tekst preporuke, kojom su Sindikatu „Nezavisnost“ Doma zdravlja, priznali pravo na reprezentativnost i pravo na kolektivno pregovaranje u postupku zaključivanja Kolektivnog ugovora.

Po potpisivanju testa Preporuke, sačinjen je Sporazum o rešenju spora koje su bez primedbi potpisali svi članovi Odbora.

Ishod procesa mirenja

Uz učešće Republičke agencije za mirno rešavanje kolektivnog radnog spora, brzo, bez troškova, efikasno, nepristrasno, na dve rasprave (u periodu od 15 dana) pred Odborom za mirenje sa 4 predstavnika, zaključen je Sporazum o mirnom rešenju spora. Rezultat postupka bio je zaključivanje Kolektivnog ugovora na zadovoljstvo, zaposlenih saglasnost Osnivača, Poslodavca, Sindikata“Nezavisnost“ i Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti.

Studija slučaja 2

Učesnici u sporu

U ovom kolektivnom sporu strane učesnice su s jedne strane Ministarstvo pravde kao poslodavac i Sindikat organizacija pravosudnih organa Srbije – SOPOS kao reprezentativni sindikat, po čijem predlogu je i pokrenut kolektivni spor.

Predmet spora

Vlada Republike Srbije i reprezentativni sindikati za teritoriju RS – Sindikat uprave Srbije, Sindikat pravosuđa Srbije i Sindikat organizacija pravosudnih organa Srbije – SOPOS zaključili su Poseban kolektivni ugovor za državne organe objavljen u „Službenom glasniku RS“ br. 25/2015 od 13.03.2015.

Tokom dve godine, od kada je donet do danas, predmetni ugovor poslodavac Ministarstvo pravde usled nedostatka novca u budžetu RS nisu poštovali i primenjivali mnogobrojne odredbe PKU. Kako Zakonom o budžetu RS nisu bila predviđena sredstva za ostvarivanje mnogih prava zaposlenih u pravosudnoj administraciji, odredbe ovog PKU derogirane su odredbama Zakona o budžetu RS.

Rešavanja spornih pitanja nastalih povodom primene odnosno ne primene Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe odnose se na:

– osiguranje zaposlenih tj. obavezu poslodavca, a koju ne poštuje da pre raspisivanja javne nabavke za zaključenje ugovora o osiguranju, pregovara i pribavi saglasnost reperzentativnog sindikata;

– da u postupku donošenja predloga budžeta uključe u postupak pregovaranja reperezentativne sindikate oko osnovice za obračun i isplatu plata, a sve u cilju poboljšanja materijalnog položaja zaposlenih i uređenja plata i drugih primanja na jedinstvenim principima;

– nepoštovanje obaveze Odbora za praćenje primene kolektivnog ugovora da najmanje jednom u tri meseca razmatra aktuelna pitanja vezana za materijalni i socijalni položaj zaposlenih, međusobne odnose reperzentativnih sindikata i poslodavca, potrebu izmena i dopuna Ugovora, praksu i mišljenja u vezi sa primenom ugovora kao i da sačinjava zapisnik o razmatranim pitanjima i dostavlja potpisnicima ugovora;

– neobezbeđivanje dečijih paketića tj. novčane čestitke u vrednosti do neoporezivog iznosa i ne isplaćivanja godišnje nagrade jednokratno na dan državnosti Republike Srbije;

– ne dostavljanje obaveštenja ili mišljenja o primeni zakona i podzakonskih akata koji su od uticaja na materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih;

– mišljenje i tumačenje odredbi Posebnog kolektivnog ugovora koje se odnose na „ nameštenički dodatak“ i „terenski dodatak“ sudskih izvršitelja;

– obavezu poslodavca da u postupku donošenja zakona ili podzakonskih akata koje se ne razmatraju na Socijano ekonomskom savetu, a kojima se uređuju prava zaposlenih, zatraži mišljenje reprezentativnih sindikata na nacrte odnosno predloge tih akata i dostavi obaveštenja ili mišljenja o primeni zakona i podzakonskih akata.

Kako se uključio miritelj

Pokušani su direktni pregovori sa Vladom i Ministarstvom pravde koji nisu uspeli. Kao jedan od potpisnika Sindikat organizacija pravosudnih organa Srbije – SOPOS podneo je predlog Republičkoj agenciji za mirno rešavnje radnih sporova, radi rešavanja ovog kolektivnog spora. Ministarstvo pravde je dalo saglasnost da se ovaj spor rešava mirnim putem, određen je postupajući miritelj, nakon čega je predmet preuzeo u dalji rad.

Kratak pregled toka postupka

Postupak mirnog rešavanja ovog kolektivnog spora vođen je i okončan prema pravilima koja su propisana predmetnim zakonom. Na prvoj raspravi je obrazovan Odbor za mirenje, od po jednog predstavnika strana u sporu i miritelja kao predsedavajućeg. Održane su dve rasprave, u jednoj fer atmosferi i sa proaktivnim pristupom obe strane u sporu i izraženom željom za razrešenjem većine spornih pitanja, sa konstantnim naglaskom da je saradnja u dosadašnjem radu i komunikaciji učesnika spora bila odlična. Uloga miritelja tokom obe rasprave je bila usmerena na dalje podsticanje učesnika spora da svojim ponašanjem i aktivnostima doprinose obostranom prihvatljivom načinu rešavanja ovog kolektivnog spora. Nije bilo potrebe za održavanjem odvojenih sastanaka, radi prikupljanja informacija i podataka od predstavnika strana u sporu.

Rasprave su bile konstruktivne, miritelj je uvažavajući sve iznete sugestije, predloge i mišljenja učesnika spora, pripremio i predlog teksta preporuke, prethodno usaglašen među strana u sporu po pitanju svih nedoumica i spornih tačaka.

Ishod postupka

Odbor za mirenje je na drugoj raspravi doneo preporuku o načinu rešavanja kolektivnog radnog spora, posebno vodeći računa da se donošenjem iste, obezbedi i doprinese doslednoj primeni zakonskih odredbi i odredbi Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, ceneći s jedne strane, potrebu za očuvanjem materijalnog i socijanog položaja zaposlenih u pravosudnim organima, ali i zakonska finansijska ograničenja i mogućnosti poslodavca za potpunije sagledavanje i zadovoljenje zahteva reprrzentativnog sindikata, s druge strane. Preporučeno je da strane u sporu, a po prihvatanju preporuke, zaključe Sporazum o rešenju spora.

Studija slučaja 3

Učesnici u postupku

Ova studija slučaja analizira ulogu Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova u postupku pregovora-usaglašavanja teksta kolektivnog ugovora kod poslodavca u cilju zaključenja istog, između Poslodavca i više sindikata JP H, koji su uz aktivno učešće Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova nastavljeni nakon donošenja važećeg Zakona o radu.

Poslodavac JP H (u daljem tekstu Poslodavac), više sindikata JP, usaglašavanje teksta predloga kolektivnog ugovora kod poslodavca u cilju zaključenja istog, kompleksni pregovori strana u postupku usaglašavanja, vremenski pritisak, ugled i doprinos Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova u postupku i pozitivno iskustvo strana u pregovorima.

Predmet spora

Poslodavac i sindikati JP H sporili su se oko sadržaja većeg broja članova teksta kolektivnog ugovora kod Poslodavca, koji je Poslodavac izneo kao inicijalni predlog teksta kolektivnog ugovora, a posebno u vezi sa izmenama Zakona o radu u pogledu primene i računanja minulog rada kod Poslodavca.

Kako bi JP H i sindikati pristupili zaključenju kolektivnog ugovora sa resornim Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija, bilo je neophodno da prethodno usaglase tekst predloga kolektivnog ugovora kako bi sa usaglašenim predlogom pristupili daljem postupku zaključenja kolektivnog ugovora sa resornim Ministarstvom.

Kako se uključio miritelj

Nakon dužeg perioda pregovaranja Poslodavca i sidikata JP H, isti su uputili predlog Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova za određivanje miritelja koji bi pomogao stranama u postupku pregovaranja u cilju razrešenja spornih članova teksta kolektivnog ugovora JP H i usaglašavanja istih sa aktuelnim, tada izmenjenim Zakonskim propisima.

Dakle, Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova i postupajući miritelj iako formalno pozvani da učestvuju u postupku mirenja između Poslodavca i sindikata JP, faktički su učestvovali u navedenim pregovorima u svojstvu stručnog savetnika koji bi doprineo usaglašavanju niza spornih članova predloženog teksta kolektivnog ugovora.

Kratak prikaz postupka

Nakon podnošenja predloga, u vrlo kratkom roku zakazan je prvi od ukupno dva održana sastanka u prostorijama Poslodavca.

Navedeni sastanci bili su vrlo sadržajni i trajali su i po više od 6 sati bez pauze. Strane u postupku, uprkos mimoilaženju u stavovima u pogledu dela teksta kolektivnog ugovora, iskazale su izuzetno dobru komunikaciju kako međusobno tako i sa miriteljem kao i želju da se do tada dugotrajni pregovori okončaju u što kraćem roku.

Održani su i odvojeni sastanci sa stranama u postupku oko najspornijih tačaka kolektivnog ugovora, a posebno sporno između Poslodavca i jednog od sindikata bio je član kolektivnog ugovora koji se odnosio na računanje minulog rada.

Naime, prilikom formiranja JP, deo radnika preuzet je od preduzeća “A” te je sindikat zastupao stanovište da bi tom delu zaposlenih koji su preuzeti od preduzeća “A” trebalo računati minuli rad u procentu većem u odnosu na deo zaposlenih koji je zaposlen kod Poslodavca a koji nisu preuzeti od preduzeća “A”.

Nakon održanih odvojenih sastanaka sa stranama u postupku pregovora, sindikat je ipak odustao od takvog stanovišta te je i taj član kolektivnog ugovora konačno usaglašen.

Ishod postupka

Ishod postupka pregovora kod Poslodavca bio okončanje dugih pregovora koje su pregovaračke strane vodile do uključenja Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova u postupak pregovora, a glavni ishod bio je usaglašen tekst predloga kolektivnog ugovora između poslodavca i svih sindikata koji su učestvovali u navedenim pregovorima i iznošenje usaglašenog teksta pred resorno Ministarstvo u cilju zaključenja istog.

Obzirom da su pregovaračke strane do uključenja Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova u pregovore skoro dve godine nastojale da usaglaše tekst predloga kolektivnog ugovora, to je postojala realna mogućnost negativnih posledica kod Poslodavca uključujući mogućnost štrajka.