Питање можете поставити слањем електронске поште на kabinet@ramrrs.gov.rs, или употребом формулара на дну ове странице.

Питање можете поставити и слањем СМС поруке на бр. 064/89-000-76. Поред постављеног питања, у садржају СМС поруке потребно је навести вашу електронску пошту или поштанску адресу, на коју ће агенција у најкраћем року доставити одговор.

Често постављана питања

1. Поштовани, интересује ме, да ли бих могао да се обратим Републичкој агенцији за мирно решавање радних спорова са Предлогом за покретање поступка мирног решавања радног спора, у случају ако сам претходно већ покренуо поступак за заштиту од злостављања код послодавца, а тај захтев се заврши одбачајем или поступак не успе.

Закон о мирном решавању радних спорова („Сл.гласник РС“ бр. 125/04, 104/09 и 50/18) је посебан закон, на који се не примењују одредбе Закона о спречавању злостављања на раду („Сл.гласник РС“ бр. 36/2010), па покретање поступка није условљено претходним Захтевом за заштиту код послодавца.

Сходно томе, Предлог Агенцији можете покренути пре Захтева за заштиту код послодавца, као и у случају да посредовање код послодавца не успе. Услов за поступање пред Агенцијом је да друга страна – послодавац прихвати да се спор реши мирним путем, сходно члану 5. став 2. Закона о мирном решавању радних спорова.

Уколико у поступку посредовања код послодавца не постигнете Споразум о решавању спорне ситуације, посредник је дужан да напише Обуставу постука и достави је странама. Од дана обуставе почиње да тече преклузивни рок од 15 дана за тужбу суду. Покретање поступка пред Агенцијом не ствара застој овог рока, па би било добро да Предлог поднесете одмах по окончању посредовања, уколико оно не успе, како не бисте изгубили право на тужбу, уколико Агенција не добије сагласност да се спор реши мирним путем.

2. Да ли је обавезно учешће оснивача у закључењу колективног уговора у јавном предузећу, ако се у процес преговора укључи Рпубличка агенција за мирно решавање радних спорова?

Одговор је дат у члану 246. Закона о раду: “Посебан колективни уговор за јавна предузећа и јавне службе закључују оснивач, односно орган који он овласти, и репрезентативни синдикат.

Миритељ Агенције може се укључити у процес преговора сагласно вољи страна, уколико у ЈП није обавезно обезбеђивање минимума процеса рада, или по службеној дужности, уколико је обавезно обезбеђење минимума процеса рада, по члану 18. Закона о мирном решавању радних спорова.

Миритељ руководи преговорима, у оквиру којих може претходно усагласити ставове поводом текста колективног уговора између представника пословодства ЈП, оснивача и синдиката. Уколико се сагласност прибави, потписници колективног уговора су стране из члана 246. Закона о раду-репрезентативни синдикат и оснивач.

3. Да ли се пред Републичком агенцијом за мирно решавање радних спорова може организовати посредовање поводом спора за мобинг и кога са листе посредника Агенције можете препоручити?

Спорови поводом злостављања на раду пред Агенцијом се решавају у поступку арбитраже, пред арбитром и окончавају се решењем арбитра донетим на основу споразума страна у спору, по Закону о мирном решавању радних спорова.

Спорови поводом злостављања на раду се у интерном поступку код послодавца решавају посредовањем, по одредбама Закона о спречавању злостављања на раду. Уколико се постигне споразум о ангажовању лица-посредника, који је арбитар или миритељ са Листе миритеља и арбитара Агенције, то је договор учесника у поступку посредовања и изабраног посредника, у коме Агенција не учествује нити сноси одговорност за ток и исход поступка, уколико је нека страна незадовољна радом посредника.

4. Да ли је у случају ангажовања Републичке агенције за мирно решавање радних спорова у спору поводом штрајка неопходно да се штрајк „замрзне“.

Појам „замрзавања штрајка“ не постоји, ни по Закону о штрајку, ни по Закону о мирном решавању радних спорова. Започети штрајк се не може прекинути при отпочињању поступка мирења (преговора) пред Агенцијом, па наставити уколико синдикат или штрајкачки одбор током или исходом тих преговора нису задовољни. У том случају, морају се поново испоштовати сви услови за законито опточињање новог штрајка, без обзира што су штрајкачки захтеви, или неки од њих остали непромењени.

Не постоји законска одредба која обавезује на прекид штрајка при опочињању преговора, без обзира да ли је Агенција укључена или не. О томе одлучује синдикат који је штрајк организовао или штрајкачки одбор.

5. Послодавац ми није уплаћивао доприносе од 2011. године, и дугује ми 9 зарада. Да ли могу спор решити преко Републичке агенције за мирно решавање радних спорова?

Уплата доприноса не спада у надлежност Агенције, као што самостална тужба којом се тражи уплата доприноса не спада у судску надлежност. Законом је прописано да наплату доприноса врши Министарство финансија-Пореска управа по седишту послодавца, па се најбоље њима обратити.

Спор поводом неисплаћених зарада је у надлежности Агенције, под условом да потраживање није застарело (старије од 3 године од дана када је требало да буде ислаћено) и да се послодавац сагласи да се спор реши пред Агенцијом.

Поводом остварења права на зараду треба имати у виду измене члана 121. Закона о раду, по коме је послодавац дужан да запосленом приликом сваке исплате зараде и накнаде зараде достави обрачун, без обзира да ли је извршио исплату зараде, односно накнаде зараде.
Обрачун зараде и накнаде зараде које је послодавац дужан да исплати представљају ИЗВРШНУ исправу.

Ваше питање