29. 06. 2018.

На седници Осмог ванредног заседања Народне скупштине Републике Србије, која је одржана у четвртак, 28. јуна, усвојен је у целини Предлог закона о изменама и допунама Закона о мирном решавању радних спорова.

Изменама и допунама Закона знатно је проширен делокруг Републичке агенције за мирно решавање радних спорова у складу са стеченим искуствима и праксом.

Надлежност за индивидуалне радне спорове је проширена и на спорове поводом: исплате плате/зараде, накнаде плате/зараде у складу са законом, исплате отпремнине при одласку у пензију, радног времена и остваривања права на годишњи одмор.

Према изменама Закона колективним радним спором између осталог сматрају се и спорови поводом: остваривања права на утврђивање репрезентативности синдиката код послодавца као и спорови поводом утврђивања минимума процеса рада у складу са законом. Допуњеним одредбама Закона стране у спору у делатностима од општег интереса су дужне да приступе мирном решавању колективног спора у овим случајевима.

Споразум о решењу спора може се закључити на основу препоруке или независно од ње. Прецизирано је и да у случају када стране у спору закључе споразум, тај споразум постаје основ за закључивање измене или допуне колективног уговора или има снагу извршне исправе.

Изменама Закона продужен је рок за изјашњење друге стране о томе да ли жели да учествује у поступку на пет радних дана уместо досадашња три дана.

Битна новина у Закону је могућност вештачења, тако да ће уколико желе, стране у спору моћи да ангажују вештака. За разлику од услуга арбитра и миритеља које су за стране у спору бесплатне, трошкове ангажовања вештака сноси свака од страна у спору.

Изменама Закона уводи се етички кодекс за миритеље и арбитре у поступку мирног решавања радних спорова. Етички кодекс доноси министар надлежан за послове рада.