Pitajte Agenciju

Design image
Povratak na naslovnu stranu

Pitanje možete postaviti slanjem elektronske pošte na kabinet@ramrrs.gov.rs, ili upotrebom formulara na dnu ove stranice.

Pitanje možete postaviti i slanjem SMS poruke na br. 064/89-000-76. Pored postavljenog pitanja, u sadržaju SMS poruke potrebno je navesti vašu elektronsku poštu ili poštansku adresu, na koju će agencija u najkraćem roku dostaviti odgovor.

Često postavljana pitanja

1. Poštovani, interesuje me, da li bih mogao da se obratim Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova sa Predlogom za pokretanje postupka mirnog rešavanja radnog spora, u slučaju ako sam prethodno već pokrenuo postupak za zaštitu od zlostavljanja kod poslodavca, a taj zahtev se završi odbačajem ili postupak ne uspe.

Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova („Sl.glasnik RS“ br. 125/04, 104/09 i 50/18) je poseban zakon, na koji se ne primenjuju odredbe Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Sl.glasnik RS“ br. 36/2010), pa pokretanje postupka nije uslovljeno prethodnim Zahtevom za zaštitu kod poslodavca.

Shodno tome, Predlog Agenciji možete pokrenuti pre Zahteva za zaštitu kod poslodavca, kao i u slučaju da posredovanje kod poslodavca ne uspe. Uslov za postupanje pred Agencijom je da druga strana – poslodavac prihvati da se spor reši mirnim putem, shodno članu 5. stav 2. Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova.

Ukoliko u postupku posredovanja kod poslodavca ne postignete Sporazum o rešavanju sporne situacije, posrednik je dužan da napiše Obustavu postuka i dostavi je stranama. Od dana obustave počinje da teče prekluzivni rok od 15 dana za tužbu sudu. Pokretanje postupka pred Agencijom ne stvara zastoj ovog roka, pa bi bilo dobro da Predlog podnesete odmah po okončanju posredovanja, ukoliko ono ne uspe, kako ne biste izgubili pravo na tužbu, ukoliko Agencija ne dobije saglasnost da se spor reši mirnim putem.

2. Da li je obavezno učešće osnivača u zaključenju kolektivnog ugovora u javnom preduzeću, ako se u proces pregovora uključi Rpublička agencija za mirno rešavanje radnih sporova?

Odgovor je dat u članu 246. Zakona o radu: “Poseban kolektivni ugovor za javna preduzeća i javne službe zaključuju osnivač, odnosno organ koji on ovlasti, i reprezentativni sindikat.

Miritelj Agencije može se uključiti u proces pregovora saglasno volji strana, ukoliko u JP nije obavezno obezbeđivanje minimuma procesa rada, ili po službenoj dužnosti, ukoliko je obavezno obezbeđenje minimuma procesa rada, po članu 18. Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova.

Miritelj rukovodi pregovorima, u okviru kojih može prethodno usaglasiti stavove povodom teksta kolektivnog ugovora između predstavnika poslovodstva JP, osnivača i sindikata. Ukoliko se saglasnost pribavi, potpisnici kolektivnog ugovora su strane iz člana 246. Zakona o radu-reprezentativni sindikat i osnivač.

3. Da li se pred Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova može organizovati posredovanje povodom spora za mobing i koga sa liste posrednika Agencije možete preporučiti?

Sporovi povodom zlostavljanja na radu pred Agencijom se rešavaju u postupku arbitraže, pred arbitrom i okončavaju se rešenjem arbitra donetim na osnovu sporazuma strana u sporu, po Zakonu o mirnom rešavanju radnih sporova.

Sporovi povodom zlostavljanja na radu se u internom postupku kod poslodavca rešavaju posredovanjem, po odredbama Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. Ukoliko se postigne sporazum o angažovanju lica-posrednika, koji je arbitar ili miritelj sa Liste miritelja i arbitara Agencije, to je dogovor učesnika u postupku posredovanja i izabranog posrednika, u kome Agencija ne učestvuje niti snosi odgovornost za tok i ishod postupka, ukoliko je neka strana nezadovoljna radom posrednika.

4. Da li je u slučaju angažovanja Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova u sporu povodom štrajka neophodno da se štrajk „zamrzne“.

Pojam „zamrzavanja štrajka“ ne postoji, ni po Zakonu o štrajku, ni po Zakonu o mirnom rešavanju radnih sporova. Započeti štrajk se ne može prekinuti pri otpočinjanju postupka mirenja (pregovora) pred Agencijom, pa nastaviti ukoliko sindikat ili štrajkački odbor tokom ili ishodom tih pregovora nisu zadovoljni. U tom slučaju, moraju se ponovo ispoštovati svi uslovi za zakonito optočinjanje novog štrajka, bez obzira što su štrajkački zahtevi, ili neki od njih ostali nepromenjeni.

Ne postoji zakonska odredba koja obavezuje na prekid štrajka pri opočinjanju pregovora, bez obzira da li je Agencija uključena ili ne. O tome odlučuje sindikat koji je štrajk organizovao ili štrajkački odbor.

5. Poslodavac mi nije uplaćivao doprinose od 2011. godine, i duguje mi 9 zarada. Da li mogu spor rešiti preko Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova?

Uplata doprinosa ne spada u nadležnost Agencije, kao što samostalna tužba kojom se traži uplata doprinosa ne spada u sudsku nadležnost. Zakonom je propisano da naplatu doprinosa vrši Ministarstvo finansija-Poreska uprava po sedištu poslodavca, pa se najbolje njima obratiti.

Spor povodom neisplaćenih zarada je u nadležnosti Agencije, pod uslovom da potraživanje nije zastarelo (starije od 3 godine od dana kada je trebalo da bude islaćeno) i da se poslodavac saglasi da se spor reši pred Agencijom.

Povodom ostvarenja prava na zaradu treba imati u vidu izmene člana 121. Zakona o radu, po kome je poslodavac dužan da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obračun, bez obzira da li je izvršio isplatu zarade, odnosno naknade zarade.
Obračun zarade i naknade zarade koje je poslodavac dužan da isplati predstavljaju IZVRŠNU ispravu.

Vaše pitanje