Грађани у Србији у последње време све више желе да мирним путем, а не пред судом, реше своје радне спорове, од мобинга до злостављања на раду.

VIŠE od 40.000 radnih sporova trenutno se vodi pred srpskim sudovima, dok je za 10 godina rada Agencije za mirno rešavanje sporova, učešće miritelja i arbitara bilo zatraženo u svega 13.500 slučajeva. Za razliku od sudskog postupka koji se pokreće tužbom uz plaćanje takse, postupak pred agencijom je potpuno besplatan i ne zahteva angažovanje advokata.

Да би што већи број послодаваца и запослених своје спорове решавао дијалогом, уместо тужбама пред судом, почео је рад на изменама и допунама Закона мирном решавању радних спорова. Радна група која ће дефинисати и прецизирати одредбе Закона у правцу стварања ефикаснијег система решавања радних спорова састављена је од представника Министарства за рад, синдиката и послодаваца.

Послодавци и запослени било у јавном било у приватном сектору слабо користе могућност за потпуно бесплатно решавање свог радног спора. Спор се решава уз помоћ арбитра Републичке агенције за мирно решавање радних спорова, што због незнања, што због недовољне обавештености о тој могућности.

Што због незнања, што због недовољне обавештености, послодавци и запослени, било у јавном или у приватном сектору, слабо користе могућност за потпуно бесплатно решавање свог радног спора уз помоћ арбитра Републичке агенције за мирно решавање радних спорова. Наиме, сви радни спорови који се тичу отказа уговора о раду, уговарања и исплате минималне зараде, дискриминације и злостављања на раду, накнаде трошкова који се односе на исхрану у току рада, долазак и одлазак са рада, исплату јубиларне награде и исплату регреса за коришћење годишњег одмора, могу да се решавају уз помоћ независног арбитра.