Како као друштво, а како као појединци реагујемо на мобинг?

Два су начина заштите. Један је регулисан Законом о спречавању злостављања на раду. Други начин је регулисан Законом о мирном решавању радних спорова који примењује управо Агенција за мирно решавање радних спорова.

Чест облик злостављања на послу је такозвани синдром празног стола – ситуација у којој претпостављени неоправдано не дају радна задужења запосленом. На злостављање на послу подједнако се жале радници у јавном и приватном сектору, показују подаци Агенције за мирно решавање радних спорова. Код готово половине се испоставило да је реч о мобингу, а код многих да су им повређена друга радна права.

Отказ уговора о раду, остваривање права на годишњи одмор, исплате зараде, исплате отпремнине при одласку у пензију или јубиларне награде, дискриминација и злостављање на раду... Све су то случајеви којима се бави Агенција за мирно решавање радних спорова.

Број радних спорова који су решени пред Агенцијом за мирно решавање радних спорова је дуплиран у односу на прошлу годину, а у односу на 2010. тај број је повећан десет пута. Који су најчешћи проблеми између радника и послодаваца и колико су спремни да их решавају посредовањем, ван суда и без штрајкова? Гост Миле Радивојевић, директор Агенције.

У Агенцији за мирно решавање радних спорова ове године удвостручен је број у којима посредује. Томе су допринеле прошлогодишње измене закона и већа овлашћења миритеља. Посредовање Агенције је од виталног значаја за социјални дијалог, који је приоритет Владе, оценио је ресорни министар Зоран Ђорђевић.

Број радних спорова који су решавани пред Агенцијом за мирно решавање радних спорова дуплиран је у односу на прошлу годину, а у односу на 2010. годину тај број је повећан 10 пута, изјавио је данас министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић.